1. Sažeti predlog praktične politike o kvalitetu prevoda kosovskih zakona na srpski jezik predstavljen je danas u okviru platforme za zagovaranje „Empirica“ u Centru građanske energije u Kosovskoj Mitrovici. Ovaj dokument sastavila je Platforma za analizu i istraživanje koju sačinjavaju 15 organizacija civilnog društva koji deluju na severu Kosova, a za realizaciju ovog projekta bili su zaduženi NVO Aktiv i NVO CPT.

Konferenciju je otvorila Sara Ostojić, menadžerka Centra građanske energije, predstavljajući „Empiricu“ kao jedan od programa ovog Centra koja služi kao platforma za lobiranje.

“”Empirica“ je vlasništvo svih entuzijasta, predstavnika civilnog društva, svih ljudi koji imaju želju da ovo društvo poboljšaju. Mi svim organizacijama želimo da pomognemo, pružimo im prostor za pokretanje javnih debata, povežemo ih sa medijima, ugovorimo im sastanke sa donosiocima odluka. „Empirica“ je nešto mnogo šire, to je mesto gde civilno društvo i nevladin sektor udruženo dela i zajedničkim snagama osmišljava načine za lobiranje i predlaže rešenja za određene probleme. Naša ideja danas nije da se samo identifikuje problem kršenja prava na jezik. Mi ne želimo samo da konstatujemo probleme, mi insistiramo na njihovom rešavanju”, rekla je ona.

Milica Andrić, menadžerka NVO Aktiv, istakla je važnost ovog dokumenta ne samo za srpsku, već i za sve zajednice na Kosovu.

„Srpski jezik je zvanični jezik na Kosovu, te bi samim tim i svi zakoni trebali da budu prevedeni na srpski. Međutim, činjenica je da su prevodi zakona na nezadovoljavajućem nivou. Trebalo nam je godinu dana treninga i rada da bismo sačinili ovaj vrlo kratak dokument, od izuzetno velike važnosti i ozbiljne sadržine“, rekla je Andrić.

Predlozi Platforme kako da se ova situacija poboljša su usmereni u više pravaca. Skupština Kosova se savetuje da usvoji vanrednu uredbu po kojoj se može uraditi lektura već prevedenih zakona. Srpski poslanici se mole da obrate više pažnje na kvalitet prevoda, te da oštro protestuju ili odbiju razmatranje zakona koji nije preveden na zadovoljavajućem nivou. Jedan od predloga jeste i da se svi prevodioci centralnih institucija okupe u jedno telo, kao i da kosovske institucije zaposle veći broj lektora kojima je maternji jezik srpski. Na kraju, Platforma je predložila i da se više poradi na edukaciji i monitoringu prevodilačkih službi, kao o da se sastavi albansko-srpski pravni leksikon.

Jelena Vićić koja je bila koordinator projekta, kritikovala je trenutnu situaciju i iznela zabrinjavajući podatak da se u prevodu Krivičnog zakona Kosova na srpski jezik nalazi preko 5000 grešaka. Ovo su podaci do kojeg je došao tim istraživača i istraživačica, stručnjaka u oblasti prava i lingvistike koje je objavljeno u Frankfurtskim Vestima. Istraživanje je sprovela i koordinisala Jelena Petković, novinarka Vesti, a stručno mišljenje su dali: Nora Bezera, profesor albanskog jezika, dr Darko Simović, profesor ustavnog prava, i advokati Nebojša Vlajić i Goran Petronijević.

„Fokusirali smo se na to da otkrijemo ko prevodi zakone i zašto su prevodi toliko loši. Otkrili smo da u centralnim institucijama postoji samo 48 zvaničnih prevodioca, a samo jednom od njih je srpski maternji jezik“, konstatovala je ona.

Slaviša Mladenović, poverenik za jezike na Kosovu, komentarisao je primenu Zakona o upotrebi jezika, ističući da je Kancelarija poverenika za jezike svesna ovog problema te da se aktivno bavi njegovim rešavanjem.

„Jezik je jedan od najbitnijih elemenata identiteta jednog naroda, to je nama sa Kosova vrlo jasno jer se sa tim problemom suočavamo svakodnevno. Vaše preporuke vrlo su slične rešenjima na kojima mi već insistiramo. Prevodi nisu na zadovoljavajućem nivou, što može proizvesti različite interpretacije zakona pri njegovoj primeni. Poštovanje prava na upotrebu jezika je refleksija poštovanja vladavine prava uopšte. Isto tako smo svedoci i nepoštovanja mnogih drugih prava, kao recimo prava na povratak ili imovinu. Zbog toga je bitan rad NVO sektora koji povećava svest da građani mogu da podignu žalbu koja u krajnjem slučaju može imati ozbiljne posledice. Što smo bliži EU integracijama, prevodi ovih zakona će biti sve bitniji. Međutim, to ne treba da bude rezultat pritiska EU integracija, već normalan proces pri poštovanju vladavine prava“, istakao je Mladenović.

Na konferenciji je govorio i Stefano Njoki, savetnik za pitanja zajednica pri Kancelariji specijalnog predstavnika EU na Kosovu.

„Evropska unija daje sve veći značaj istraživanjima i pisanju predloga praktičnih politika. Civilno društvo predstavlja most između vladinih institucija i običnih ljudi, odnosno zajednica kojima treba pomoći da reše svoje probleme. Vaš rad je vrlo vitalan i EU to prepoznaje“, rekao je on.

Sehadin Šok, službenik za praktičnu politiku za zajednice u okviru misije OEBS-a na Kosovu, rekao je da je OEBS napisao niz izveštaja o lošoj implementaciji ZUJ-a.

„Od velike važnosti je fokusirati se na implementacija ZUJ-a ne samo na centralnom, već i na lokalnom, opštinskom nivou. Broj prevodioca koji rade u opštinskim strukturama je izuzetno mali, a neke opštine ih čak ni nemaju, te građani često nemaju pristup dokumentima na svom maternjem jeziku. Zakon o imovinskim pravima sadrži preko 500 grešaka, a neki izrazi su na takav način prevedeni da nemaju nikakvo značenje na srpskom jeziku“, rekao je Šok.

Na pitanje da li je ovaj problem kršenja prava na jezik problem kapaciteta ili problem političke volje, Mladenović je odgovorio: „Moguće je da se ovaj problem namerno ostavlja nerešen kako bi se on ostavio kao argument za neke političke kompromise. Naši političari ga izuzetno često koriste, ali na kraju ipak u Skupštini glasaju za zakone koji imaju pravopisne greške.“

Platforma za analizu i istraživanje napravljena je kao deo projekta „Jačanje kapaciteta civilnog društva kako bi efektnije uticali na proces donošenja odluka“ finansiranog od strane EU.

Pin It on Pinterest

Share This