Rodni stereotipi su generalizirajuća uverenja za koje se smatra da su tipični za muškarce i za žene. Iako rodni stereotipi ne zaobilaze muškarce, njihove posledice su ipak negativnije za pripadnice suprotnog pola.
O tome šta su i koji su to najčešći rodni stereotipi, kako ih prepoznati, kao i kako se boriti protiv njihovog nastajanja na poslednjoj debate društvenog kluba u Mitrovici razgovarali smo sa predstavnicama Koordinacionog mehanizma za borbu protiv porodičnog nasilja Zoricom Timotijević, koordinatorkom i Ivanom Savić, članicom.

,,Kada govorimo o rodnim stereotipima uglavnom se sve svodi na to da muški deo populacije misli da su žene manje pametne, manje vredne, manje dostojne za bilo koju ulogu u društvu. Međutim, ono što uvek treba potencirati je da rodni stereotipi nisu urođeni. Oni su nastali usled uticaja raznih socijalnih, kulturnih i drugih faktora. Obrazovanje takođe, ima uticaja, kao i način vaspitanja u jednoj porodici”, objašnjava Zorica Timotijević.

Koordinatorka Koordinacionog mehanizma i bivša prosvetna radnica, Zorica Timotijević, kazala je da iako postoji i diskriminacija muškog u našoj sredini je izraženija diskriminacija ženskog pola. Navodi primer studije koja je rađena u Beogradu na fakultetu na kom se edukuju budući profesori predmetne i razredne nastave.

,,Sami su priznali da misle da je dečacima dozvoljeno da budu nestašni. Od dečaka se očekuje da naprave neki prekršaj i prekrše neka pravila, a devojčice su te koje treba da budu mirne i poslušne”, navodi ona.

Po struci lekarka i članica Koordinacionog mehanizma, Ivana Savić, rekla je da se u medijima može pronaći dosta primera rodnih stereotipa. Takođe navodi primer i reklama koje utiču na emocije, stavove, ponašanja, a pogotovu kada su mladi i deca u pitanju.

,,Reklame poput onih u kojima žena mora brzo da ozdravi kako kuća ne bi bila u haosu, gde se skupi i brzi automobile proizvode za poslovne muškarce koji su uspešni ili reklame u kojima je žena drugačije predstavljena, recimo kao naučnica. Obično je i tu sfera istraživanja ograničena na proizvode za higijenu ili je u pitanju garderoba, hrana za decu. Takve reklame ne bi trebalo snimati”, rekla je Ivana.

Sagovornice su se složile da je prvi korak u suzbijanju rodne stereotipije identifikovanje pogrešnih uverenja u, pre svega, sopstvenom razmišljanju. Tek kada budemo bili svesni njih, moći ćemo da se protiv njih i borimo.

Celu debatu odgledajte na:

Pin It on Pinterest

Share This