Jedan od najstabilnijih nalaza Analize trendove već nekoliko godina jeste nepoverenje Srba u političke lidere na Kosovu. Slično kao i prethodnih godina, oko 58.7% ispitanika iz srpske zajednice na Kosovu tvrdi da nema poverenja u ljude koji ih predstavljaju. Na pitanje da identifikuju političke opcije ili lidere iz srpske zajednice kojima veruju, 87% ispitanika nije izdvojilo nijedno ime kao ono koje uživa poverenje. Još manje poverenja ispitanici su pokazali prema političkim predstavnicima iz albanske zajednice na Kosovu. Tek 1.5% njih navelo jenekog od albanskih lidera kao političara od poverenja, što je procenat koji se granici sa statističkom greškom. Rašireno nepoverenje Srba sa Kosova prema političkim predstavnicima i institucijama jedno je od glavnih nalaza istraživanja “Analiza trendova 2020: stavovi srpske zajednice na Kosovu”, koja je 16. decembra predstavljena na konferenciji održanoj putem platforme Zoom.

Analiza trendova predstavlja istraživanje stavova srpske zajednice na Kosovu o ključnim društveno-političkim, ekonomskim i bezbednosnim dešavanjima koje šestu godinu zaredom sprovodi NVO AKTIV. Rezultate ovogodišnje “Analize trendova” predstavila je Milica Orlović, šefica kancelarije NVO AKTIV u Beogradu. Nakon prezentacije usledila je panel diskusija u kojoj su učestvovali Miodrag Milićević, izvršni direktor NVO Aktiv, Stefan Surlić, asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i Milena Zdravković, odbornica u Skupštini opštine Gračanica. Diskusiju je moderirao Ognjen Gogić, šef kancelarije NVO AKTIV u Prištini.

Miodrag Milićević podvukao je tokom svog izlaganja da uprkos tome što AKTIV već godinama sprovodi ovakva istraživanja i beleži negativne trendove unutar srpske zajednice, institucionalni odgovori na ove probleme izostaju. Ključnim donosiocima odluka nedostaje politička volja da se aktivno bave iznalaženjem adekvatnih odgovora na probleme srpske zajednice, pa ih umesto toga ignorišu. Milićević je iskazao umereni optimizam što je dijalog nastavljen nakon dve godine suspenzije, jer je tako stvorena mogućnost da se rešavanje problema vrati u okvire pregovaračkog procesa. On je izrazio mišljenje da bi sam proces pregovora u jednom momentu trebalo da bude izmešten iz Brisela u Beograd i Prištinu. Milićević direktan dijalog na samom terenu vidi kao pravi način da se negativni trendovi koji se pojavljuju u istraživanjima stave na dnevni red i reše. Takođe, podsetio je da istraživanja ukazuju da građani generalno nisu zadovoljni radom institucija i time kako ih institucije tretiraju.  Kako je primetio, Vlada Kosova godinama unazad beleži najniži nivo poverenja među Srbima na Kosovu, dok se poverenje prema albanskim političarima meri u statisičkim greškama. Kako je poručio, političari na Kosovu treba da prepoznaju opšte nezadovoljstvo pripadnika srpske zajednice i da nađu način da pokrenu proces unutrašnjeg dijaloga koji doprineo unapređenju poverenja među zajednicama.

Milena Zdravković ukazala je da istraživanjem nije dovoljno obuhvaćen deo srpske populacije koji je najviše izložen diskriminaciji. Prema njenim rečima, u pitanju su Srbi iz Pomoravlja, kao i drugih nevećinskih sredina poput Vučitrna, Obilića, Kline, Istoka, Orahovca… Oni predstavljaju najugroženiji deo srpske populacije i njihovo uključivanje bi rezultate istraživanja učinilo realnijim ali i pesimističnijim.

Analiza trendova je pokazala da skoro polovina ispitanika iz srpske zajednice sebe ne vidi na Kosovu ili planira da ga napusti ukoliko im se za to ukaže prilika u narednih pet godina. Među ispitanicima starosti od 18 do 29 godina skoro 70% pokazuje želju da napusti Kosovo. Za Milenu Zdravković visok procenat mladih ljudi koji žele da napuste Kosovo ne predstavlja iznenađenje, kao ni trend stihijskog nestajanja srpske zajednice sa Kosova. Prema njenoj oceni, politička elita nema dovoljno razumevanja za potrebe svoje zajednice, odnosno donosioci odluka i nosioci vlasti ne slušaju glas običnih ljudi. Ne postoji unutrašnji dijalog sa ljudima od kojih bi mogla da dođu najrealnija rešenja i zato postoji nepoverenje u institucije.

Rašireno nepoverenje Srba sa Kosova prema različitim akterima Zdravković objašnjava i time što su mnoga obećanja ostala neispunjena. Primer predstavlja neformiranje Zajednice srpskih opština, a za koju 58% ispitanika veruje da neće ni biti formirana. Na nepoverenje utiče i to što nema dovoljno Srba koji rade u (kosovskim) institucijama, zatim nedostatak informacja na srpskom, kao i pasivnost i nereagovanje povodom neimplementiranja i kršenja zakona koji štite prava srpske zajednica. Sve ovo, prema njenoj oceni, predstavlja uzroke koji za posledicu imaju migraciju mladih. Kako upozorava, odlaze mladi, radnosposobni i intelektualno obogaćeni, od kojih će se samo mali broj vratiti.

Stefan Surlić je kao poražavajući nalaz istraživanja izdvojio činjenicu da bezbednosni izazovi i dalje predstavljaju temu i da više od 20 godina nakon rata na Kosovu postoji manjinska zajednica koja kao problem vidi bezbednost. Ovaj rezultat, prema njegovom mišljenju, predstavlja propust i vlasti u Prištini i međunarodne zajednice. Kao zabrinjavajuće ocenjuje visok procenat ispitanika koji žele da napuste Kosovo. Povodom nalaza da 60 odsto ispitanika kao razlog za odlazak navodi nepoštovanje manjinskih prava, političku nestabilnost i ličnu bezbedost, ocenjuje da nijedan od ovih fakora ne bi trebalo da bude razlog 20 godina nakon sukoba.

Surlić primećuje da postoji raskorak između visoke institucionalne i nedovoljne društveno-političke integracije srpske zajednice, te smatra da bi albanski lideri trebalo da pokrenu unutrašnji dijalog na Kosovu. On podseća i da veliki broj Srba u Zajednici srpskih opština kao obliku autonomije vidi svoju sigurnost i perspektivu opstanka na Kosovu. S tim u vezi, on postavlja pitanje za lidere u Prištini kakvu pretnju bi za kosovsko društvo, koje je faktički monoetničko, jer Albanci čine 90 odsto stanovništva, predstavljala Zajednica srpskih opština kao jedan oblik autonomije koji bi se dao populaciji koja čini od 5 do 8 stanovništva Kosova.

Istraživanje “Analiza trendova 2020: stavovi srpske zajednice na Kosovu” sprovedeno je zahvaljujući finansijskoj podršci Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS).

Pin It on Pinterest

Share This