Društveno-politička kritika kroz umetnički izražaj

Umetnost se oduvek odvija u okvirima društveno-političkog konteksta, a kulturno-umetnički izraz je kroz istoriju bio prvi indikator nezadovoljstva ljudi načinom na koji se problemima pristupa ili ne pristupa. Umetnik ne može a da se ne bavi politikom u njenom izvornom obliku koji podrazumeva neprestano angažovanje čoveka u procesu stvaranja boljeg i uređenijeg društva, bez obzira na cenu koja ume da bude veoma visoka. Umetnik mora da ima politički stav, ali je jako važno da shvati da imati politički stav ne znači biti politički opredeljen na dnevnopolitičkom, partijakom nivou. Umetnik mora da bude svestan da i u vreme neoliberalnog kapitalizma koji je trenutno aktuelni poredak, baš kao i kroz sve pređašnje društveno-ekonomske formacije, ako odluči da ima ideju, ako odluči da kritikuje – od konformizma življenja nema ništa.

Ovako na temu društveno-političke kritike kroz umetnički izraz govore muzičar Nebojša Simeunović i književnik i književni kritičar Aleksandar Dunđerin, urednik kulturno-umetničkog programa PKC-a “Akvarijus”. Debata na ovu temu održana je sinoć u Mitrovica Social Club-u, u organizaciji NVO “Aktiv” iz Mitrovice.

Panelisti smatraju da kritika u umetnosti uvek postoji i da je za umetnika nemoguće da je zaobiđe ako želi da pored toga što je muzičar, pisac, glumac, slikar – bude i ličnost.

„Ovo je doba liberalnog kapitalizma, na snazi je ideologija novca, tržišni fundamentalizam – nazovimo to kako hoćete, ali jedan oblik ekonomskog totalitarizma, u kome ima političkog nasilja. Njihova metoda je da umetnost nije važna i da sve ima cenu, ali ne i vrednost. Nije pitanje da li umetnik ima potrebu da kritikuje, nego da li to što on kaže izaziva bilo kakvu rekaciju političke elite“ kaže Dunđerin i odmah odgovara – ne izaziva.

„Danas je umetnost srozana na zabavu, na nešto što se prodaje i ne tretira se kao nešto što će promeniti svet“ kaže Dunđerin i naglašava da uprkos tome, umetnik uvek mora da kritikuje, da se buni jer  „umetnost najavljuje promene“.
Nebojša Simeunović , frontmen grupe „Dža ili bu“ primećuje da je rokenrol postao biznis, a da biste kritikovali, morate stvarno da živite za rokenrol, bez očekivanja da ćeš od toga moći da živiš.

„Sve što nas pogađa u našem društvu, mi prenosimo kroz našu muziku. Ali od nje ne živimo. Ako bismo ijednog momenta počeli o svemu tome da razmišljamo poslovno, da od rokenrola zarađujemo i od toga živimo, morali bismo momentalno da ukinemo kritiku“ kaže Simeunović.

Simeunović slobodu govora na našem podneblju ocenjuje loše, a za to vreme Dunđerin je suprotnog mišljenja i smatra da slobode govora ima, sve dok čovek – umetnik oseća slobodu da svoje mišljenje iznese.

Zadatak umetnika jeste da vrši neku vrstu nenasilnog ali konstantnog pritiska na vlasti i taj pritisak može da donese boljitak – složili su se panelisti.

Mitrovica društveni klub (Mitrovica Social Club) realizuje se u okviru projekta Centar građanske energije, a finansira ga Kosovska fondacija za otvoreno društvo.