Point One: Život pripadnika i pripadnica nacionalnih manjina na Kosovu

Ovo istraživanje pripremljeno je za potrebe projekta Point One (.1) Njegovi rezultati služili su za potkrepljivanje informacija u TV emisiji “Sporazum”, a nastaviće da služe i za druge analitičke publikacije. Istraživanje je sprovela NVO Aktiv u okviru projekta Point One koji sprovodi Centar građanske energije. Ovaj projekat finansiran je od strane Kosovske fondacije za otvoreno društvo (Kosovo Foundation for Open Society).

Metodologija istraživanja

Način istraživanja: kvantitativno (anketno ispitivanje F2F) i kvalitativno (pojedinačni usmereni orijentacioni intervjui).

Vreme istraživanja: 08.12 – 12.12.2017.

Mesto istraživanja: Gračanica, Štrpce, Kosovska Kamenica – tri opštine u centralnom delu Kosova, od kojih su dve pretežno naseljene stanovništvom srpske nacionalnosti, a u trećoj je većinsko stanovništvo albanske nacionalnosti.

Veličina uzorka: 203

Struktura uzorka:

Pol: 52,5% ispitanika su muškarci, a 47,5% žene.

Starost: Najmlađi ispitanik ima 16 godina, a najstariji 80, dok je srednja vrednost godina  33,1.

Obrazovanje: Najveći procenat ispitanika, 49,5%, ima srednju stručnu spremu. Višu stručnu spremu ima 25,0% ispitanika, a visoku 19,5%. Najniži je udeo ispitanika sa završenim osnovnim obrazovanjem, 6,0%.

Radni status: Najveći je udeo nezaposlenih, 46,5%. Zaposlenih je 31.0% ispitanika. Studenti čine 18,5%, dok su preostalih 4,0% penzioneri.

Nacionalna pripadnost: 99,0% ispitanika se izjasnilo kao Srbi, dok je 1% njih imenovao sebe Romima.  

Tip uzorka: Neslučajni uzorak

Poststratifikacija: pol, godine, radni status, stepen obrazovanja

Kontekst istraživanja

Prema rezultatima poslednjeg popisa iz 2011. većinsko stanovništvo na Kosovu čine Albanci – 92,9%. Manjinske zajednice čine preostalih 7,1%, pri čemu je, prema dostupnim statističkim podacima, u tom udelu najveći broj Bošnjaka, preciznije 1,6%, potom Srba 1,5%, Turaka 1,1%, Aškalija 0,9%,  Egipćana 0,7%, Gorana 0,6%, Roma 0,5%.

Podaci su nepouzdani i zvanična statistika u ovom slučaju ne oslikava stvarnu situaciju, a razlog je to što su Srbi u četiri severne opštine – Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku odbili da učestvuju u pomenutom poslednjem popisu sprovedenom 2011. Pored srpske, Kosovska agencija za statistiku zabeležila je i smanjenu spremnost pripanika romske zajednice da se odazovu popisu. Visoko politizovana atmosfera u kosovskom postkonfliknom društvu još uvek čini nemogućim održavanje u potpunosti pouzdanog popisa stanovništva, no izvesno je tvrditi da je broj pripadnika srpske i romske zajednice znatno veći od onog prikazanog zvaničnom statistikom.

Iako sveprisutna međunarodna zajednica insistira na izgradnji sveobuhvatnog zakonodavnog i institucionalnog okvira za zaštitu nacionalnih manjina na Kosovu, unutrašnji akteri teže izgradnji etnocentrične države koja proklamuje multietničnost Kosova, ali je u stvarnosti ne praktikuje u potrebnoj meri. Ovakav pristup dovodi do lošijeg kvaliteta života koji disproporcionalno više pogađa pripadnike nealbanskog stanovništva. Prethodna istraživanja stavova nacionalnih manjina pokazala su da ovo nije specifikum Kosova, već da je zadovoljstvo sveukupnim životnim standardom niže među nacionalnim manjinama širom Evrope, pogotovo u zemljama sa višim stepenom etničke raznolikosti.

Cilj ovog istraživanja je da analizira život pripadnika nacionalnih manjina na Kosovu, ne fokusirajući se na „velika“ institucionalna pitanja, poput Zajednice/Asocijacije opština sa većinskim srpskim stanovništvom, Specijalnog suda za ratne zločine, integracije pravosuđa, već na njihovu percepciju kvaliteta svakodnevnog života.

Usled nedostatka resursa, istraživanje je obuhvatilo samo pripadnike srpske i romske zajednice, a ne i pripadnike brojnih drugih nacionalnih manjina, što njegove rezultate čini donekle ograničenim. Radi verodostojnijeg prikaza situacije istraživanje je sprovedeno u opštinama centralnog Kosova koje je za razliku od severnog dominantno naseljeno većinskim, albanskim narodom. U budućnosti bi bilo zanimljivo sprovesti istraživanje o životu pripadnika albanske zajednice u sredinama na Kosovu u kojima ne predstavljaju većinsko stanovništvo, radi upoređivanja rezultata o percepcijama problema.

1. Situaciju u kojoj živite biste ocenili kao

2. Ukoliko situaciju ocenjujete kao lošu, šta planirate da uradite povodom toga?

3. Šta je po vama najveći problem zajednice u kojoj živite:

4.1. Na skali od 1 do 5, gde je 1 – ni malo, a 5 – u potpunosti, ocenite koliko su problemi nacionalnih manjina koje žive na Kosovu zastupljeni u medijima na Kosovu

4.2. Na skali od 1 do 5, gde je 1 – ni malo, a 5 – u potpunosti, ocenite koliko su problemi nacionalnih manjina koje žive na Kosovu zastupljeni u medijima u Srbiji

5. Na skali od 1 do 5, gde je 1 – ni malo, a 5 – u potpunosti, ocenite koliko se osećate bezbedno u mestu u kom živite?

6. Da li smatrate da uživate slobodu kretanja unutar Kosova?

7. Da li vam je obezbeđen neometan pristup sledećim uslugama:

8. Da li imate redovno snabdevanje:

9. Da li su vam u kosovskim institucijama na raspolaganju usluge i dokumenti na srpskom jeziku?

10. Da li smatrate da se navedene institucije/organizacije staraju o zaštiti prava nacionalnih manjina na Kosovu: