Prva Empirica poziva na transparentnost briselskog dijaloga

Predstavnici pet nevladinih organizacija sa Severa Kosova ( NVO Aktiv, OEK Sinergija, NVO ACDC, Humani Centar i Radio kontakt plus ) učestvovali su u debati o transparentnosti Briselskog sporazuma u okviru platforme za zagovaranje "Empirica" 17. oktobra u Centru građanske energije u Severnoj Mitrovici.

Na početku konferencije publici se obratila menadžerka Centra građanske energije Maja Dimitrijević koja je predstavila Empiriku kao program koji pokretanjem i zagovaranjem inicijativa i istraživanja ukazuje na probleme u društvu i poziva donosioce odluka na reagovanje. 

Zatim je reč uzeo predstavnik NVO Centra za zastupanje demokratske kulture Srđan Simonović koji je naglasio da je proces oko integracije sudova izuzetno netransparentan ali i nedovoljno praćen od strane običnih ljudi, što odslikava podatak da je samo 12% građana pročitalo ovaj sporazum. Na pitanje moderatorke dokle se stiglo sa implementacijom sudova odgovor je bio da nema zvaničnih informacija od pregovaračkih timova i da je problem politička volja, "jer je razlika između zakonodavstava Srbije i Kosova oko 25% i to je problem koji bi par dobrih pravnika moglo da reši za par sati. Sve prepreke bi mogle da se reše formiranjem Zajednice srpskih opština, ali to je ulazak u mrak, gde je sve još nepoznato", zaključio je Simonović.

Da li se percepcija bezbednosti promenila posle potpisivanja Briselskog sporazuma, bilo je pitanje koje je upućeno direktoru NVO Humani centar Veroljubu Petroniću. On je kazao da je većina Srba nezadovoljna, i da samo 10% njih misli da je Briselski sporazum garant bezbednosti na Kosovu. "Došli smo do zaključka da je stanje veoma loše, i mi to nazivamo 4N situacijom - nesigurnost, neizvesnost, nezadovoljstvo, nepoverenje." U okviru bezbednosti dotaknuta je i integracija civilne zaštite, za koju se često kaže da je to "integracija radi integracije". Petronić je objasnio da taj proces nije urađen skroz po propisima i dodao je da je 80 pripadnika CZ ušlo u vatrogasnu službu, 25 u korektivnu, a ostali su raspoređeni na mestima na kojima nisu posebno korisni. 

O razlikama u interpretaciji briselskog dijaloga govorio je izvršni direktor OEK Sinergija i pravni stručnjak Igor Simić. On se osvrnuo i na pitanje formiranja Zajednice srpskih opština, koje je po njegovim rečima najpozitivnija stvar kod Briselskog sporazuma za srpsku zajednicu na Kosovu. Međutim, na insistiranje Beograda da se formira ZSO u Prištini se odgovara zidom ćutanja i negiranjem, što samo po sebi stvara dodatno nepoverenje između dve strane. Tome doprinose i unilateralne odluke, kakva je bila odluka Vlade u Prištini o kombinatu Trepča. Što se tiče razlike u interpretacijama dogovora, Simić je rekao da je srpska pregovaračka strana predložila da se po postizanju nekog od njih organizuje zajednička konferencija za štampu, ali da je Evropska Unija ostala gluva na te zahteve. To je ostavilo prostora za različita tumačenja pregovaračkih timova.

Željko Tvrdišić iz Kontakt plus radija pažljivo posmatra Briselski sporazum i tvrdi da je on, bar što se tiče medija, daleko od transparentnog. Svaka strana tumači na svoj način postignuto u Briselu, pa su tako novinari ostavljeni da moraju samo da čekaju i prenose izjave i saopštenja, ili da "čitaju između redova". On smatra da su i jedna i druga strana neiskrene kada o jednom događaju mogu da govore sa toliko protivrečnosti i da se "svaki dogovor može tumačiti i crno i belo."

Miodrag Milićević, izvršni direktor NVO Aktiv kao jedan od najvećih problema naveo je netransparentnost Briselskog dijaloga, posebno što se tiče Zajednice srpskih opština. Istovremeno, što se dogovora o registarskim tablicama tiče, dodao je Milićević, u jednom danu su obe pregovaračke strane dale potpuno suprotne izjave. 

Svi panelisti su se složili da je veoma značajno što organizacije civilnog sektora prate i daju zaključke o Briselskom sporazumu i poruka sa ovakvog skupa je uperena upravo u one koji mogu tu (ne)transparentnost da promene.